arsenije

Pozivam sve ljude dobre volje, koji su radi pomoci coveku u nevolji, da se odazovu potrazi za Humanim sponzorom. Naime upao sam u duznicko ropstvo iz koga se ne mogu iskobeljati. Ne radi se o zelenasima, vec o legalnim uterivacima dugova savremenog drustva, bankarima, uglavnom poslovnih banka koje posluju u Srbiji! Potrebna mi je pomoc, inace moracu se odluciti na neki radikalniji korak. Smatram da ima ljudi koji mogu pomoci mojoj porodici i meni! ta pomoc bi se ogledala u tome da mi se *da* 2.000.000,00-2.500.000,00 dinara da otplatim sve dugove bankama i konacno da pocnem primati platu kako treba. A ja cu za uzvrat, sav novac koji preostane uplatiti u humanitarne svrhe i naravno kad stanem na svoje noge, do kraja svog zivota uplacivacu mesecno na racun neke humanitrane organizacije, a ostavicu i amanet svojoj deci da i oni nastave sa tim.

Hvala svim ljudima dobre volje, ocekujem vas u sto vecem broju! 

Pozivam sve ljude dobre volje, koji su radi pomoci coveku u nevolji, da se odazovu potrazi za Humanim sponzorom. Naime upao sam u duznicko ropstvo iz koga se ne mogu iskobeljati. Ne radi se o zelenasima, vec o legalnim uterivacima dugova savremenog drustva, bankarima, uglavnom poslovnih banka koje posluju u Srbiji! Potrebna mi je pomoc, inace moracu se odluciti na neki radikalniji korak. Smatram da ima ljudi koji mogu pomoci mojoj porodici i meni! ta pomoc bi se ogledala u tome da mi se *da* 2.000.000,00-2.500.000,00 dinara da otplatim sve dugove bankama i konacno da pocnem primati platu kako treba. A ja cu za uzvrat, sav novac koji preostane uplatiti u humanitarne svrhe i naravno kad stanem na svoje noge, do kraja svog zivota uplacivacu mesecno na racun neke humanitrane organizacije, a ostavicu i amanet svojoj deci da i oni nastave sa tim.

Hvala svim ljudima dobre volje, ocekujem vas u sto vecem broju! 

Ево већ више од двадесет година вредно радим. Имам супругу и два предивна детета! Живимо као подстанари. Додуше радим у јавном предузећу, док супруга ради у приватном сектору. Школијем децу и васпитавам како да цене и поштују мале ствари, да помажу другима и да поштују и воле друге људе без обзира на веру и нацију. Међутим, ни сам не знам како излазим на крај. Просто ми није јасно како тај просецни слој друштва у Србији живи, који лагано изумире! Плаћам редовно станарину, а остатак дајем за храну. Ципеле нисам купио годинама. Кола немам. У кредитима сам до гуше, чак не могу ни да их отплаћујем, а о рачунима и да не причам. Онда кренем на посао, поред мене пролази река аута са по једним човеком у њима. Не зна се који је од ког аута бољи. Одједном паркира се џип, из њега излази момак, који нема година колико ја радног стажа. И то не би био проблем, јер нормално је да у свим друштвима буде и богатих и сиромашних, али брате није нормално то што ихе таквих мали милион. Сад се ја питам где и шта такви раде? Ко су им родитељи, чиме се они баве?

Е мој народе ви немате за хлеб, а ови се расипају колима, оделима, парфемима, егзтичним дестинацијама. Ти народе цркни, само да они живе све лагодиније! Мислим да треба да мењам схватања и пнашање, иако је то против свих мојих принципа, схватања и начела!